Радост
је у вину,
туга је
у вину,
успех,
неуспех
и страст,
све је у вину,
ИН ВИНО ВЕРИТАС.
У вину је сећање, у вину је заборав,
пријатељства, љубави, дружења; све је у вину,
ИН ВИНО ВЕРИТАС.
У вину је полет, у вину је инспирација,
разноврсност, жеља, одраз и глас; све је у вину,
ИН ВИНО ВЕРИТАС.
У вину је и набрајање, па бих могао да набрајам
и набрајам. У дугом низу набрајања
и флаша, кажем само: нек је сунца,
жена и винограда, па дижем чашу
и ближи сам истини;
дижем чашу, кажем: ЖИВЕЛИ !
У врсти мноштво нанизаних лица
Погледа густо збијених у сенци,
Њихови снови савијени на пола
Дебелим фасциклама обавијени;
А у хрпи свежих фотографија у боји
Кришка недирнуте хлебне жеље,
Будућност на комаду папира,
Животни планови у мору хартије;
Само одвојени, свак за себе,
Лица сличе на поруке у боци,
Наду очајних бродоломника,
Сличе на пароле, зидне графите,
Тривијалности у
Дневне новине увијене;
А данас, као и протеклих дана
Једно вече тоне у реку,
А уморне руке утонуле у џепу,
Уморне од рада,
Наметнутих норми,
Уморне од безнађа,
Безобличних форми.
Попут облака магле,
Попут облака стрепње,
Плове по небу,
Чекају на улици;
Чекају на бразде, на боре,
Неизвесност у туђини негде,
Чекају на печате
Демократије неке,
Печате културе и свести нове.
Траже
Одраз течног кристала у очима
Траже концентричне кругове среће.
У врсти мноштво нанизаних лица
Погледа густо збијених у сенци,
Њихови снови савијени на пола
Дебелим фасциклама обавијени;
А у хрпи свежих фотографија у боји
Кришка недирнуте хлебне жеље,
Будућност на комаду папира,
Животни планови у мору хартије;
Само одвојени, свак за себе,
Лица сличе на поруке у боци,
Наду очајних бродоломника,
Сличе на пароле, зидне графите,
Тривијалности у
Дневне новине увијене;
А данас, као и протеклих дана
Једно вече тоне у реку,
А уморне руке утонуле у џепу,
Уморне од рада,
Наметнутих норми,
Уморне од безнађа,
Безобличних форми.
Попут облака магле,
Попут облака стрепње,
Плове по небу,
Чекају на улици;
Чекају на бразде, на боре,
Неизвесност у туђини негде,
Чекају на печате
Демократије неке,
Печате културе и свести нове.
Траже
Одраз течног кристала у очима
Траже концентричне кругове среће.
У врсти мноштво нанизаних лица
Погледа густо збијених у сенци,
Њихови снови савијени на пола
Дебелим фасциклама обавијени;
А у хрпи свежих фотографија у боји
Кришка недирнуте хлебне жеље,
Будућност на комаду папира,
Животни планови у мору хартије;
Само одвојени, свак за себе,
Лица сличе на поруке у боци,
Наду очајних бродоломника,
Сличе на пароле, зидне графите,
Тривијалности у
Дневне новине увијене;
А данас, као и протеклих дана
Једно вече тоне у реку,
А уморне руке утонуле у џепу,
Уморне од рада,
Наметнутих норми,
Уморне од безнађа,
Безобличних форми.
Попут облака магле,
Попут облака стрепње,
Плове по небу,
Чекају на улици;
Чекају на бразде, на боре,
Неизвесност у туђини негде,
Чекају на печате
Демократије неке,
Печате културе и свести нове.
Траже
Одраз течног кристала у очима
Траже концентричне кругове среће.
Плутају на површини
беле хартије
те мисли, руком исписане
и временом жуте,
временом бледе,
гужвају се и цепају,
тону у расцепе,
тону
као бродови у море,
Само идеје
попут бродоломника
своју сламку траже,
очекују избављење.
Идеје траже спас,
желе да их неко види,
макар прочита наглас.
Идеје,
плутају по површини обичне
беле хартије,
не знају шта их сутра чека,
давећи се у мору тривијалности
(људске) опште,
не знају - какав им је крај.
Идеје највише плаши глупост
и заборав.
Powered by blog.rs
