euterpa

У врсти мноштво нанизаних лица

Погледа густо збијених у сенци,

Њихови снови савијени на пола

Дебелим фасциклама обавијени;

 

А у хрпи свежих фотографија у боји

Кришка недирнуте хлебне жеље,

Будућност на комаду папира,

Животни планови у мору хартије;

 

Само одвојени, свак за себе, 

Лица сличе на поруке у боци, 

Наду очајних бродоломника,

Сличе на пароле, зидне графите,

Тривијалности у

Дневне новине увијене;

 

А данас, као и протеклих дана

Једно вече тоне у реку,

А уморне руке утонуле у џепу,

Уморне од рада,

Наметнутих норми,

Уморне од безнађа,

Безобличних форми.

Попут облака магле,

Попут облака стрепње,

Плове по небу,

Чекају на улици;

 

Чекају на бразде, на боре, 

Неизвесност у туђини негде,

Чекају на печате 

Демократије неке,

Печате културе и свести нове. 

 

Траже 

Одраз течног кристала у очима

  Траже концентричне кругове среће.