euterpa

ЛИНИЈА

— Аутор euterpa @ 21:53
Линија, стара.
Повучена давно,
Линија која води
Преко ливада и поља,
Шума и шљивика,
Ровова и браника,
До бетонских зидина града.

Линија, стара.
Повучена из љубави,
У жељи да се продужи
Једна нит, једна нада.

Линија, стара.
Она не ограничава,
Већ надахњује, испуњава.
Потврђује живот,
Присутност кроз векове,
Истог крста, исте колевке.

Линија, стара.
Саткана у милион трептаја,
Уздаха, речи,
Она обавезује на борбу,
Заједништво, на слободу.
Линија, стара.
А део те линије сам ја.


ЖУБОР ВОДЕ

— Аутор euterpa @ 20:37
Жубор воде одјекује,
Увек исто, препозхатљиво,
Ломећи тишину вечнога града,
Привлачи пажњу позних шетача,
Док
На каменој клупи, великог парка,
Речи неке, свој мозаик слажу
И пепео сиви настао у жељи,
Прекрива ме сад, као Помпеју.

 (Даље)

НЕРАЗУМЕВАЊЕ

— Аутор euterpa @ 23:04
Душа твоја
телом мојим плута,
Твоје мисли
мојом главом плове,
Твој зној
избија из моје коже,
Твоја суза
извире у оку моме,

Мојом стазом
ходе стопе твоје,
Мој конац
краси дело твоје,
Трептај мој
нагоне твоја чула,
И мој осмех
сија на лицу твоме,

Док,
Речи су твоје
мелем ранама мојим,
Моја жеља лака
Твојој је чежњи једнака

Стога,
Твој извор је моја река,
Моје небо, твоја је слобода,
Твоја слобода је и радост моја,
А моја туга
Одраз је неразумевања твога.


НИТ

— Аутор euterpa @ 01:00
У љуштури
Где је време камен силан
Чекао сам истрајан,
Чекао сам миран.
Чекао сам
Наговештај,
Искру,
Трептај,
Чекао сам један зрак,
Чекао га данима
Минута дугих као сат.
Чекао сам,
Чекао и НИШТА.

Утеху сам тражио свуда:
У песми, погледима, у причама,
Али утеху нисам нашао нигде,
Чак ни у мислима.
Изнад љуштуре стојао је очај,
Испод сам био ја.

Док једно вече,
На самом заласку сунца,
Не схватих да трептај
само привид бива
И да све беше обична лаж,
Обмана - сваки минут,
- сваки сат.
Наговештај, искра свака
Последња и прва,
Исчекивани зрак.


Powered by blog.rs