euterpa

Плутају на површини
беле хартије
те мисли, руком исписане 
и временом жуте,
временом бледе,
гужвају се и цепају,
тону у расцепе,
тону 
као бродови у море,
 
Само идеје
попут бродоломника 
своју сламку траже,
очекују избављење.
Идеје траже спас,
желе да их неко види,
макар прочита наглас.
Идеје,
плутају по површини обичне
  беле хартије,
не знају шта их сутра чека,
давећи се у мору тривијалности 
  (људске) опште,
не знају - какав им је крај.
 
Идеје највише плаши глупост 
  и заборав.

На ше'сет пет ставио сам један,

Ше'сет осам одиграо два,

На деведесет четири бупнуо сам...
- ...више од три,
Мада сам знао да ће лоше играти.

На ДВАДЕСЕТПЕТ
- хмм, чисто два,
- хмм, једва.
На крају све је прошло одлично,
На сву срећу сам и добио,
врло лако
Јер тикетић нисам ни...

...Уплатио.

Када ми лице озарено сија,
На помисао да је близу,
Очи траже оно чега нема,
А руке желе, нежно небо да дирну;
Када ноћи скривају топлину,
Иза неизвесности
И недосањаних снова,
Када у нескладу сатних откуцаја
Чујем своје дисање,
Када чујем себе док размишљам,
Док маштам
(о веселим очима, о врелим уснама)
Знам да је недодирљива и далека,
А уједно, драга и тако блиска,
Свака помисао на њу.

( како на њу, тако и на отаџбину ).

Знам, али се и даље питам,
Зашто увек постоји тај дуализам?


Беч, 19??

Колико је само лепа,

Могу сатима да је гледам
И као земља кишу,
Лепоту да упијам.
У њој могу дуго...
...дуго да уживам и
Траг тог вечног сна,
Оловком да остављам,
Бојом и кистом,
Обрис те лепоте да носим
У погледу сваком,
У покрету лаком,
У кораку свом,
А она се, ни на шта не обазире,
Она ме не примећује,
Занесена у свом свету,
Она и не зна
Да ја уживам.

Колико је само лепа.

Ја сам признат и по свему познат 

уважен и угледан члан нашег друштва.

Од истине никад нисам беж'o, па нећу ни сад

имам четрдесетпет година, а осећам се млад.

Тренутно живим у вили са базеном

са двоје деце и прекрасном женом.

На посао се возим црним BMW-ом

по граду фурам с' црвеним PORSHE-ом.

Факултетску диплому сам добио од шурака

са неких двадесетпет и са десет сома марака.

Ватрени сам присталица садашњег система

јер како бих крао ако њега нема.

А да нисам крао, питам ја вас

на које бих гране спао, где бих нашао спас.

Преко вређања и понижавања увек сам могао прећи

извлачећи неку корист, биланс је следећи:

Упропастио сам седам фабрика, железару и два комбината

отпустио 'иљаде радника, а још више оставио без плата.

Покупио сам цирка 750.000 дoјч марака

па их сигурно похранио у пар швајцарских банака.

Јер паре су за крађу створене, оне за то служе

нису низашта друго, схватићеш то једном друже.

Избори су прилика за велику промену,

лепшу будућност и мирне снове

имаћете само ако направите смену

и ако се моје име као победник прозове.

Зато, гласајте за мене, па уживајте у плодовима свога рада

гласајте мушкарци и жене, ја сам вам једина нада.

Залагаћу се за ваше боље сутра

бити уз вас раднике сваког првомајског јутра.

Ако победим, моје гласаче наградићу часно

направићу велики бал, јешће се сласно.

 

                                      МАРТ, 1993.године