КАДА МИ ЛИЦЕ... ...?
Када ми лице озарено сија,
На помисао да је близу,
Очи траже оно чега нема,
А руке желе, нежно небо да дирну;
Када ноћи скривају топлину,
Иза неизвесности
И недосањаних снова,
Када у нескладу сатних откуцаја
Чујем своје дисање,
Када чујем себе док размишљам,
Док маштам
(о веселим очима, о врелим уснама)
Знам да је недодирљива и далека,
А уједно, драга и тако блиска,
Свака помисао на њу.
( како на њу, тако и на отаџбину ).
Знам, али се и даље питам,
Зашто увек постоји тај дуализам?
Беч, 19??
На помисао да је близу,
Очи траже оно чега нема,
А руке желе, нежно небо да дирну;
Када ноћи скривају топлину,
Иза неизвесности
И недосањаних снова,
Када у нескладу сатних откуцаја
Чујем своје дисање,
Када чујем себе док размишљам,
Док маштам
(о веселим очима, о врелим уснама)
Знам да је недодирљива и далека,
А уједно, драга и тако блиска,
Свака помисао на њу.
( како на њу, тако и на отаџбину ).
Знам, али се и даље питам,
Зашто увек постоји тај дуализам?
Беч, 19??
4 Коментари |
0 Трекбекови
Gde je otadžbina, kad tako uzdišeš za njom?
Аутор sanjarenja56 — 22 ÐÑ 2009, 20:22
Sad bih samo da uzdahnem :)
Аутор Marina — 27 ÐÑ 2007, 19:09
vrlo lepo zato žto je iskreno, vidi se da je pisano iz duše!
Аутор goca — 27 ÐÑ 2007, 14:17
toliko emocija...prelijepo!
Аутор zaboravi — 27 ÐÑ 2007, 01:08