euterpa

КАДА МИ ЛИЦЕ... ...?

— Аутор euterpa @ 00:51
Када ми лице озарено сија,
На помисао да је близу,
Очи траже оно чега нема,
А руке желе, нежно небо да дирну;
Када ноћи скривају топлину,
Иза неизвесности
И недосањаних снова,
Када у нескладу сатних откуцаја
Чујем своје дисање,
Када чујем себе док размишљам,
Док маштам
(о веселим очима, о врелим уснама)
Знам да је недодирљива и далека,
А уједно, драга и тако блиска,
Свака помисао на њу.

( како на њу, тако и на отаџбину ).

Знам, али се и даље питам,
Зашто увек постоји тај дуализам?


Беч, 19??




КОЛИКО ЈЕ ЛЕПА

— Аутор euterpa @ 00:24
Колико је само лепа,

Могу сатима да је гледам
И као земља кишу,
Лепоту да упијам.
У њој могу дуго...
...дуго да уживам и
Траг тог вечног сна,
Оловком да остављам,
Бојом и кистом,
Обрис те лепоте да носим
У погледу сваком,
У покрету лаком,
У кораку свом,
А она се, ни на шта не обазире,
Она ме не примећује,
Занесена у свом свету,
Она и не зна
Да ја уживам.

Колико је само лепа.


Powered by blog.rs