БАЛАДА О САТУ И СРЕЋИ
Њен сатић, сваки секунд слави,
Неуморно, журно кад му
Казаљке јуре по сав дан.
Једна танка, а висока,
Друга ниска, ал' широка
И куцају: тика-така-так
У славу поновног навијања.
А поред сатића увек чека,
Свој минут жељно вреба
Да изненади на сав глас,
Можда радост, можда срећа,
Можда љубав још те већа.
2 Коментари |
0 Трекбекови