БАЛАДА О САТУ И СРЕЋИ
Њен сатић, сваки секунд слави,
Неуморно, журно кад му
Казаљке јуре по сав дан.
Једна танка, а висока,
Друга ниска, ал' широка
И куцају: тика-така-так
У славу поновног навијања.
А поред сатића увек чека,
Свој минут жељно вреба
Да изненади на сав глас,
Можда радост, можда срећа,
Можда љубав још те већа.
2 Коментари |
0 Трекбекови
Simpatično...
zamišljam skazaljke...
kako broje otkucaje...
nečeg lepog...
možda sreće:)
...april je...
Аутор anam — 17 ÐÐ 2009, 07:36
Evo proleća, eto i pesme. Pozdrav!
Аутор promenaideja — 17 ÐÐ 2009, 00:07