euterpa

Престижем јутро у пијаном ходу,

Кући идем, тих, недоречен,

Весео чопор остављам за собом,

Разговор и песму у задимљеном холу.

Облаци речи нису променили ништа,

Низу додајем, једно више, посно вече,

Кад потоци пива пoтапали су речи, 

Кад у празној кригли штуцале су мисли,

А у пуној се давило сећање.




Путем кући вукао сам ноге,

Као гласине разне

Стотине погледа вукло се по мени,

Стотине лица видео сам тада,

Стотине лица 

Какво не беше моје.

Себи смешан као никад до тад

С напором спутавао сам смех,

Грохот питких, процеђених снова 

Да не излети, да не оде у свет.




И коначно после доста муке,

Уморан, од ноћи, од свега,

Пре зоре ја стигао сам кући,

Пре свитања било ми је јасно:

Престиг'о сам јутро и

Пре зоре стигао сам кући,

Али 

флаше, велике и мале,

Тога јутра

Са лакоћом, престигле су мене.




Моја награда беше

Мамурлук и главобоља. 

Престижем јутро у пијаном ходу,

Кући идем, тих, недоречен,

Весео чопор остављам за собом,

Разговор и песму у задимљеном холу.

Облаци речи нису променили ништа,

Низу додајем, једно више, посно вече,

Кад потоци пива пoтапали су речи, 

Кад у празној кригли штуцале су мисли,

А у пуној се давило сећање.




Путем кући вукао сам ноге,

Као гласине разне

Стотине погледа вукло се по мени,

Стотине лица видео сам тада,

Стотине лица 

Какво не беше моје.

Себи смешан као никад до тад

С напором спутавао сам смех,

Грохот питких, процеђених снова 

Да не излети, да не оде у свет.




И коначно после доста муке,

Уморан, од ноћи, од свега,

Пре зоре ја стигао сам кући,

Пре свитања било ми је јасно:

Престиг'о сам јутро и

Пре зоре стигао сам кући,

Али 

флаше, велике и мале,

Тога јутра

Са лакоћом, престигле су мене.




Моја награда беше

Мамурлук и главобоља. 

Радост

је у вину,

туга је

у вину,

успех,

неуспех

и страст,

све је у вину,

ИН ВИНО ВЕРИТАС.

 

У вину је сећање, у вину је заборав,

пријатељства, љубави, дружења; све је у вину,

ИН ВИНО ВЕРИТАС.

 

У вину је полет, у вину је инспирација,

разноврсност, жеља, одраз и глас; све је у вину,

ИН ВИНО ВЕРИТАС.

 

У вину је и набрајање, па бих могао да набрајам

и набрајам. У дугом низу набрајања

и флаша, кажем само: нек је сунца,

жена и винограда, па дижем чашу

и ближи сам истини;

дижем чашу, кажем: ЖИВЕЛИ !

У врсти мноштво нанизаних лица

Погледа густо збијених у сенци,

Њихови снови савијени на пола

Дебелим фасциклама обавијени;

 

А у хрпи свежих фотографија у боји

Кришка недирнуте хлебне жеље,

Будућност на комаду папира,

Животни планови у мору хартије;

 

Само одвојени, свак за себе, 

Лица сличе на поруке у боци, 

Наду очајних бродоломника,

Сличе на пароле, зидне графите,

Тривијалности у

Дневне новине увијене;

 

А данас, као и протеклих дана

Једно вече тоне у реку,

А уморне руке утонуле у џепу,

Уморне од рада,

Наметнутих норми,

Уморне од безнађа,

Безобличних форми.

Попут облака магле,

Попут облака стрепње,

Плове по небу,

Чекају на улици;

 

Чекају на бразде, на боре, 

Неизвесност у туђини негде,

Чекају на печате 

Демократије неке,

Печате културе и свести нове. 

 

Траже 

Одраз течног кристала у очима

  Траже концентричне кругове среће.
 

У врсти мноштво нанизаних лица

Погледа густо збијених у сенци,

Њихови снови савијени на пола

Дебелим фасциклама обавијени;

 

А у хрпи свежих фотографија у боји

Кришка недирнуте хлебне жеље,

Будућност на комаду папира,

Животни планови у мору хартије;

 

Само одвојени, свак за себе, 

Лица сличе на поруке у боци, 

Наду очајних бродоломника,

Сличе на пароле, зидне графите,

Тривијалности у

Дневне новине увијене;

 

А данас, као и протеклих дана

Једно вече тоне у реку,

А уморне руке утонуле у џепу,

Уморне од рада,

Наметнутих норми,

Уморне од безнађа,

Безобличних форми.

Попут облака магле,

Попут облака стрепње,

Плове по небу,

Чекају на улици;

 

Чекају на бразде, на боре, 

Неизвесност у туђини негде,

Чекају на печате 

Демократије неке,

Печате културе и свести нове. 

 

Траже 

Одраз течног кристала у очима

  Траже концентричне кругове среће.
 

У врсти мноштво нанизаних лица

Погледа густо збијених у сенци,

Њихови снови савијени на пола

Дебелим фасциклама обавијени;

 

А у хрпи свежих фотографија у боји

Кришка недирнуте хлебне жеље,

Будућност на комаду папира,

Животни планови у мору хартије;

 

Само одвојени, свак за себе, 

Лица сличе на поруке у боци, 

Наду очајних бродоломника,

Сличе на пароле, зидне графите,

Тривијалности у

Дневне новине увијене;

 

А данас, као и протеклих дана

Једно вече тоне у реку,

А уморне руке утонуле у џепу,

Уморне од рада,

Наметнутих норми,

Уморне од безнађа,

Безобличних форми.

Попут облака магле,

Попут облака стрепње,

Плове по небу,

Чекају на улици;

 

Чекају на бразде, на боре, 

Неизвесност у туђини негде,

Чекају на печате 

Демократије неке,

Печате културе и свести нове. 

 

Траже 

Одраз течног кристала у очима

  Траже концентричне кругове среће.