euterpa

БАЛАДА О САТУ И СРЕЋИ

Песме

— Аутор euterpa @ 23:28

Њен сатић, сваки секунд слави,
Неуморно, журно кад му
Казаљке јуре по сав дан.
Једна танка, а висока,
Друга ниска, ал' широка
И куцају: тика-така-так
У славу поновног навијања.
А поред сатића увек чека,
Свој минут жељно вреба
Да изненади на сав глас,
Можда радост, можда срећа,
Можда љубав још те већа.

2 Коментари | 0 Трекбекови

СЕЛИДБА

Песме

— Аутор euterpa @ 23:21

Селимо се,
Дошло је време за то,
Све лоше навике
Успут одбацујемо;
И лоше ствари
Другом остављамо:
Креденце и кревете,
Похлепе, сујете,
Комоде и тепихе,
Лажне поносе.
Све иза остављамо,
Одлазимо.

Изнад нас прашина
И облаци сиви,
А у сивилу остављамо
Ништавне мисли
И муку голему,
Све мењамо за
Наду незнану
И одлазимо.
Ми се,
Селимо.

Додај коментар | 0 Трекбекови

Завесе

Песме

— Аутор euterpa @ 16:17

Завесе одвајају

Светло од мрака

И не дају да зрак залепрша;

Завесе деле црвенило јутра,

Одтамних соба,

Где ноћ никад не престаје;

Крију речи

У неком страху никад изречене,

А толико жељне да заврше у етру.

Крију видике и ширине ума,

Крију стидљиве погледе,

Крију беспућа.

Завесе око нас

Скупљају прашину свакодневнице

Скривају погледима оно иза;

Завесе Варницу сутрашњице крију,

Пламен постојећег,

Пепео давнина,

Завесе дебеле и тешке

Навлачимо сваког дана

Неке да се заштитимо од сунца,

Или сијаличних светала,

А неке само од оштрог зрака

Заслепљујуће и бљештаве,

Истине пред нама.

4 Коментари | 0 Трекбекови

НОЋИ

Песме

— Аутор euterpa @ 13:19

НОЋИ СУ МИ ПОТРЕБНЕ,
ОСМЕХ НАДАХНУЋА
ЗАУВЕК
КРАДЕМ РЕЧИ НЕДОКУЧИВЕ
ИЗ ЗРАКА НЕКЕ ЗВЕЗДЕ
ДАЛЕКЕ,
НОЋИ СУ МИ ПОТРЕБНЕ,
РЕЧИ ТОПЛЕ, ВЕСЕЛЕ.

1 Коментари | 0 Трекбекови

ЛИНИЈА

Песме

— Аутор euterpa @ 21:53

Линија, стара.
Повучена давно,
Линија која води
Преко ливада и поља,
Шума и шљивика,
Ровова и браника,
До бетонских зидина града.

Линија, стара.
Повучена из љубави,
У жељи да се продужи
Једна нит, једна нада.

Линија, стара.
Она не ограничава,
Већ надахњује, испуњава.
Потврђује живот,
Присутност кроз векове,
Истог крста, исте колевке.

Линија, стара.
Саткана у милион трептаја,
Уздаха, речи,
Она обавезује на борбу,
Заједништво, на слободу.
Линија, стара.
А део те линије сам ја.