euterpa

Зарањам у дим,
Зарањам у друштво,
Зарањам у вино.
Сличних мени има,
Па са њима кроз причу
Лишен пртљага,
Непотребног терета,
Отпадака људске мисли,
Без карте, мапа и планова,
Без додира руке сажаљења
Путујем светом
У том истом
Беличасто-сивом,
Диму кафанском.

Ходамо обалама,
Пловимо далеким морима,
Заједно
По свим странама света
Без уплива отпадних вода
самозадовољења.
Вуку нас токови знаних и
Незнаних струја,
Надолазе ставови,
Сливају се нове теме,
Премошћују се стари јазови,
Ломе се копља,
Јачају идеје.

У таквом стању,
У атмосвери општег
тражења,
Наједном,
Појављује се као сенка
Силуета
Из облака дима
Траг савршенства
И сазнање да су речи игра.
И тада, изненада
Испод беле кошуље од лана
Рађа се и помаља
На светлости дана,
чиста емоција моја,
Јака и незадржива,
Силовита, она сија и засењује.
Она
Везује руке, уста запушава

Немоћан пред лепотом стојим.
Прост сам. Загледан и нем.
Грешке у себи бројим,
Не могу их набројати све.

А после,
Кад доста времена прође,
Кад могу рећи
Просту мисао о свему томе,
После, кад могу
Немам више рећи коме.

Све што остаје, јесте лутање.
Све што опстаје јесте игра и
писана реч.

Игра и речи,
Као игра поверења - исход је
непознат,
Игра речи,
Неко губи - неко добија,
Игра речи,
Игра лажи - игра истина.