ПРАЗНИК
Сваки дан сличан,
Обичан
Празник без повода,
Дуго спавам,
Излежавам се,
Чекам позив,
Траћарим дан,
Мислим,
А мисли стварају
Драге слике,
Кафа се хлади
И телефон напокон звони.
Да, то си ти,
Ни сам не могу веровати,
Па пуштам речи
Нек' иду
Током својим,
Реком анархије,
Бизарности,
Реком лепоте,
Страсти,
Хармоније.
Твоје непланирано
Празнично купање
У реци мојих
Набујалих речи.
Београд, 29 новембар 1957
Додај коментар |
0 Трекбекови
