euterpa

Ето, како су близу почетак и крај,

До малопре чула се музика,
Певала су весела уста,
Осмех је сијао на радост свитања,
Због рађања увек истог, вечитог
сунца,
Због смена плима и осека,
Радозналости, нових путева;
Због доласка пуног месеца,
Због звезданог неба,
Летње кише, јануарског снега.

Тек,
Нико не зна зашто или
Не жели да зна,
У трептају,
Изненада,
Све се променило.
Спустише се хладне сенке,
Навукоше се човечанства тмине.
Пут се разли као река
У сиву делту неизвесности
и страха,
А у сивилу пепела и надања
Ходају сада рефлексије
Некад зване људима.

Ето,
Од малопре,
Изненада,
Нестала је музика,
Нестала су свитања,
Што носе у себи блажени
Осећај постојања,
Нестало је рађања,
Увек истог, вечитог сунца,
Нестало је осмеха,
Осећање заједништва,
А песму веселих уста
Заменио је плач трошног,
Барског клавира
Што раштимовано песму
свира,
О томе како су блиски:
Осмех и плач,
Путеви и раскршћа,
Заласци и свитаља,
Сандук и колевка,
Почетак и крај.