euterpa

ПОЧЕТАК И КРАЈ

— Аутор euterpa @ 00:17
Ето, како су близу почетак и крај,

До малопре чула се музика,
Певала су весела уста,
Осмех је сијао на радост свитања,
Због рађања увек истог, вечитог
сунца,
Због смена плима и осека,
Радозналости, нових путева;
Због доласка пуног месеца,
Због звезданог неба,
Летње кише, јануарског снега.

 (Даље)

РАВНОДУШАН И МИРАН

— Аутор euterpa @ 00:07
Какав дан, небо у облацима.
Пуста улица.(По њој) Ходам.
Као у причи без смисла,
Поглед је одсутан,
Ништа се не збива,
Само очи траже
Негде горе високо,
Међу ускомешаним јатом птица,
Траже одговор ил` кривца
Зашто нисам и
Не желим бити
Равнодушан и Миран.


Ноћ је проста, светлости тражи.
Улица пуста. Журим.
Као у сну, неповезана прича.
Замишљеног погледа
Плочником газим.
Загледан у звезде,
Високо горе изнад мене
У искре, на простирци тмине.
Замишљен, ја се питам
Зашто нисам и
Не желим бити
Равнодушан и Миран.


МЛАДОСТ У РАТУ

— Аутор euterpa @ 00:05




НЕРАЗУМЕВАЊЕ

— Аутор euterpa @ 23:56

Душа твоја
телом мојим плута,
Твоје мисли
мојом главом плове,
Твој зној
избија из моје коже,
Твоја суза
извире у оку моме,

Мојом стазом
ходе стопе твоје,
Мој конац
краси дело твоје,
Трептај мој
нагоне твоја чула,
И мој осмех
сија на лицу твоме,

Док,
Речи су твоје
мелем ранама мојим,
Моја жеља лака
Твојој је чежњи једнака

Стога,
Твој извор је моја река,
Моје небо, твоја је слобода,
Твоја слобода је и радост моја,
А моја туга
Одраз је неразумевања твога.


ПРАЗНИК

— Аутор euterpa @ 23:55

Сваки дан сличан,
Обичан
Празник без повода,
Дуго спавам,
Излежавам се,
Чекам позив,
Траћарим дан,
Мислим,
А мисли стварају
Драге слике,
Кафа се хлади
И телефон напокон звони.
Да, то си ти,
Ни сам не могу веровати,
Па пуштам речи
Нек' иду
Током својим,
Реком анархије,
Бизарности,
Реком лепоте,
Страсти,
Хармоније.

Твоје непланирано
Празнично купање
У реци мојих
Набујалих речи.


Београд, 29 новембар 1957





«Претходни   1 2 3  Следећи»

Powered by blog.rs